Pod ovim plastenicima rastu Lepi Jova, Šećerak, Petunije, a pored cveća i zelena salata, luk, rotkvice, blitva, spanać i drugo povrće. I sve to bez hemije, na najprirodniji način.

Ako se pitate kako je to moguće, odgovor daje Dragan Ružanović, poljoprivrednik iz Rudne glave koji se proizvodnjom bavi duže od dve decenije, i to radi sa svojom suprugom. 

Upravo to je bio i najveći izazov. Znači, mi smo hteli malo da preokrenemo tu priču pošto je u naša vremena bilo dosta eksponirano ta hemijska sredstva, veštačka đubriva i tako, a u suštini mi ovde imamo dobro stajsko đubrivo i onda smo išli ka tome da odradimo najprirodnije mogući način. Mogu da se pohvalim da smo u tome uspeli i po tome smo u ovom kraju možda i najpoznatiji. 

Osim gotovih proizvoda, Ružanovići prodaju i rasad. Trenutno imaju 8 plastenika, na 2,5 hiljade kvadratnih metara. Ovo je, kažu, za njih dvoje dosta posla. Mnogo su vremena, ljubavi i truda uložili u poljoprivredu, a njihovi plastenici su savremeni i digitalizovani. Takođe, proizvodnja je ovde kontrolisana, jer redovno rade analizu zemljišta. Sve ovo, počeli su iz hobija, dok su još imali druge poslove. 

2000. godine je to bilo malo iz hobija, malo radoznalost. Međutim, kasnije se ispostavilo da bile su prilike gde smo radili, bila su malo lošija vremena i onda smo mi našli tu varijantu da možemo od toga da živimo, da školujemo decu, i doživimo penziju. 

I uspeli su poljoprivredom da odškoluju decu i dočekaju penziju. Sada bi polako da smanjuju proizvodnju, do mere koliko taj posao mogu da iznesu.

Njihovo gazdinstvo postalo je deo inicijative Razvojni klaster centar, a Dragan kaže da mu je glavni cilj udruživanja u klaster sa drugim proizvođačima i ugostiteljima iz Rudne glave bio upravo promocija prirodne proizvodnje. 

Ja u suštini hoću da promovišem ovakvu vrstu proizvodnje jer u suštini su ljudi malo skeptični da je to nemoguće na ovakav način raditi. Mi dokazujemo našim radom, evo već dvadesetak godina radimo takvim načinom proizvodnje i uspešno radimo. Imamo dobre kupce, nikad nemamo dovoljno robe. Mislim da bi našim iskustvima i drugi da krenu, u suštini mi bismo to i želeli – dodaje Ružanović.

Inače, deo Klastera Rudna glava su i Tibor Stojković koji gaji mangulice i buše, ugostiteljka Desanka Pavlović kao i proizvodnja nameštaja Surdulović. O njihovom poslu, planovima i težnjama smo već izveštavali. Svi dele istu ideju – zajedno mogu mnogo više. 

Zato su i postali deo Programa Ugovorne privredne komore za razvoj socijalnog preduzetništva i društveno odgovornog poslovanja B2B. Razvojni klaster centar povezaće ih sa drugim privrednicima i poljoprivrednicma širom Srbije, pomoći da nađu kooperante, nova tržišta, da se promovišu i lakše dođu do donatora, kako bi unapredili svoje poslove.